​​​​​​​​​​​​​​​​​​​​​​Процјена утицаја прописа - ПУП (енгл. Regulatory Impact Assesment - RIA) је сет логичких корака у припреми приједлога прописа, а који подразумијева процес анализе ефеката регулативе. ПУП је кључни инструмент у креирању бољих прописа и представља моћно оружје модерног законодавства, које примјењују развијене земље ОECD и Европске уније.

Овај инструмент дефинише да предлагач закона има обавезу да анализира потенцијалне ефекте прописа, прецизира који конкретно проблем рјешава, објасни да ли ће корист приликом примјене рјешења која нуди бити већа од трошкова и убиједи заинтересоване да ће нови пропис утицати на улазак и излазак са тржишта и на тржишну конкуренцију.
ПУП је помоћ процесу доношења прописа, а не његова замјена. 
ПУП није замјена за политичке одлуке, него доносиоцама одлука пружа информације о могућим резултатима њихових одлука, те у том смислу ПУП представља алат који помаже доносиоцима одлука, а није алат којим се доносе одлуке. ПУП доводи до бољег политичког дјеловања. Консултације са судионицима чине кључан дио овог процеса. На тај начин доносиоци одлука имају боље разумијевањe и увид у могуће утицаје предметног нацрта/приједлога, а судионици могу сами дати свој допринос у изради најисплативијег начина остваривања циљева Владе. Исто тако, стандардна пракса је судионицима доставити ПУП резултате. Оваква двосмјерна комуникација између доносиоца одлука и јавности доприноси одговорности и транспарентности јавне управе.
ПУП је и алат који се користи да се процијене вјероватни трошкови и користи (изражени новчано) и повезаних ризика нацрта/приједлога прописа који би могли имати утицај на јавни, приватни и друштвени сектор. Скоро сва законска регулатива има непланиране трошкове.
ПУП у Републици Српској се спроводи на сљедеће прописе:
– на нацрте и приједлоге закона и
– на уредбе и правилнике којима се разрађују формалности.
ПУП се не спроводи на прописе:
– који се доносе по хитном поступку,
– који се односе на техничке стандарде,
– којима се врше техничке исправке,
– који су у вези са усвајањем буџета Републике Српске и
– уредбе и правилнике којима се не разрађују формалности.
Влада Републике Српске је у протеклом периоду донијела одлуку да се на неке законе проведе процјена утицаја прописа која подразумијева детаљну и опширну анализу и усвајање завршног извјештаја. ​Неки од усвојених завршних извјештаја могу се пронаћи на сљедећим линковима:
Извјештај о процјени утицаја прописа у области стратешког планирања и управљања развојем у Републици Српској


Више информација о спровођењу процеса процјене утицаја прописа је доступно на сљедећим линковима:

Одлука о процјени утицаја прописа ("Службени гласник Републике Српске", број 08/23)

 Образац 1. процјене утицаја нацрта/приједлога закона

 Образац 2. процјене утицаја приједлога уредбе/правилника



За обрађиваче прописа приликом спровођења регулаторне активности и процеса процјене утицаја прописа, од помоћи и значаја може бити:

 - Агенда за одрживи развој 2030 ​- усвојена од стране свих држава чланица Уједињених нација 2015. године, а ступила на снагу 01.01.2016. године. Агенда промовише 17 циљева одрживог развоја, којим треба да теже све земље. У Републици Српској је објављена публикација Индикатори одрживог развоја Републике Српске која корисницима пружа увид у Програм Уједињених нација за одрживи развој до 2030. година и настоји да их упозна са његовим циљевима, као и индикаторима којима се прати испуњеност тих циљева. Објављивањем показатеља који се односе на Републику Српску, настоји се одговорити на потребе за системским приказом стања у областима које су од кључне важности за одрживи развој. Поменута публикација је објављена од стране Републичког завода за статистику, те је иста доступна на њиховој интернет страници;

- Сет алата за бољу регулативу - документ Европске комисије. ​